Инспекције

Надлежност инспекције рада

ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД, као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,обавља послове инспекцијског надзора у области радних односа и безбедности и здравља на раду над применом Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о инспекцијском надзору, Закона о штрајку, Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, Закона о спречавању злостављања на раду, Закона о привредним друштвима, Закона о волонтирању, Закона о равноправности полова, Закона о заштити узбуњивача, Закон о условима за упућивање запослених на привремени рад у иностранство и њиховој заштити, других закона, колективних уговора, општих аката и уговора о раду којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених и послодаваца.

Поред надзора над применом закона, инспекција рада врши надзор и над применом других прописа о мерама и нормативима безбедности и здравља на раду, техничким мерама које се односе на безбедност и здравље на раду, стандарда и опште признатих мера у делу којим се уређују питања из области безбедности и здравља на раду.

Стратешки циљеви

Стратешки циљеви Инспектората за рад су превасходно усмерени на:

  • Смањивање броја повреда на раду и професионалних обољења путем минимизирања ризика везаних за радна места у складу са законима и праксом, сузбијање рада „на црно“ и смањење броја повреда радно-правних института из области радних односа утврђених законом, колективним уговором и уговором о раду;
  • Промоција развоја националне културе превенције у области безбедности и здравља на раду и области радних односа (подизање свести и информисање јавности), са посебним освртом на сектор малих и средњих предузећа и високоризичне секторе (грађевинарство, хемијска индустрија, пољопривреда и сл.);
  • Утврђивање приоритета у решавању проблематике везане за област безбедности и здравља на раду и област радних односа за категорије посебно осетљивих група запослених – питања везана за женску радну снагу (материнска заштита – труднице и породиље), дечји рад, рад особа са инвалидитетом,старији запослени, страни радници итд;
  • Успостављање и изградња модерног система инспекције рада прилагођеног ЕУ стандардима и то кроз модернизацију рада инспекције рада.

Организациона структура Инспектората за рад

У Инспекторату за рад образоване су уже унутрашње јединице и то:

  • у седишту Министарства
    • Одељење за другостепени управни поступак у области радних односа и безбедности и здравља на раду;
    • Одељење за студијско аналитичке послове и надзор
    • I Одељење инспекције рада у Граду Београду
    • II Одељење инспекције рада у Граду Београду;
  • изван седишта Министарства
    • 11 одељења и 14 одсека инспекције рада – смештени у окружним подручним јединицама у управним окрузима.

Инспекторат за рад у свом саставу има укупно 25 одвојених одељења и одсека инспекције рада у управним окрузима, 2 одељења инспекције рада у Граду Београду, као и два одељења у седишту Инспектората за рад. У Инспекторату за рад Републике Србије у 2017.години укупно је 247 инспекторa рада – правника и инжењера различитих техничких струка.

Надлежност инспектората

ИНСПЕКТОРАТ ЗА РАД обавља послове инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду и радних односа над применом Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, Закона о спречавању злостављања на раду, Закона о приватним предузетницима, Закона о привредним друштвима (у делу који се односи на безбедност и здравље на раду) Закона о штрајку, Општег колективног уговора, колективних уговора (посебних и појединачних), општих аката и уговора о раду којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених у организацијама, правним лицима и другим облицима организовања, као и установама.

Поред закона, инспекција рада врши надзор и над применом других прописа о мерама и нормативима безбедности и здравља на раду, техничким мерама које се односе на безбедност и здравље на раду, стандарда и опште признатих мера у делу којим се уређују питања из области безбедности и здравља на раду.

Овлашћења и дужности инспектора рада регулисани су на неколико начина укључујући овлашћења и дужности инспектора рада, која су утврђена Законом о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 20/92, 48/93, 79/05 и 101/07); Законом о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) и Законом о радним односима у државним органима („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 39/02 и 79/05).

Инспектор рада има овлашћења да у обављању инспекцијског надзора код послодавца:

  • прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију;
  • саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица;
  • прегледа пословне просторије, објекте и сл.
  • узима у поступак пријаве грађана, захтеве запослених, других физичких и правних лица,
  • налаже решењем извршење мера и радњи у циљу отклањања утврђених повреда закона,
  • подноси пријаве надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ,
  • подноси захтев за покретање прекршајног поступка,
  • обавештава други орган ако постоје разлози за предузимање мера за које је тај орган надлежан,
  • покреће иницијативу за обустављање од извршења, односно за поништавање или укидање прописа или другог општег акта који није у складу са Уставом или законом,
  • у случајевима неправилног отказа уговора о раду, доноси решење о одлагању од извршења донетог решења о отказу уговора о раду, запосленог враћа на рад до окончања судског спора.

Приликом вршења надзора, инспектор рада мора имати службену легитимацију којом доказује својство инспектора. Легитимацију инспектора рада издаје Министарство рада и социјалне политике и у истој су наведена овлашћења инспектора рада, односно да у вршењу инспекцијског надзора, инспектор рада има права и дужности утврђене чланом 93. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/05 и 101/07), у вези члана 22. и 23. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 20/92).

Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду

Циљ укупне политике надзора у области безбедности и здравља на раду, је пре свега спречавање повреда на раду и професионалних обољења, а заснива се на покретању низа активности у више области деловања као што је на пример успостављање одговорности послодавца у свим фазама рада, примена превентивних мера у свим облицима рада и технолошким фазама рада, процена ризика и управљање истим на свим местима рада, оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, праћење њиховог здравственог стања, праћење параметара услова радне средине и слично.

Надзор се врши код домаћих и страних правних и физичких лица који имају запослене, односно имају статус послодавца. Надзор код послодаваца односи се на примену:

  • Закона о безбедности и здрављу на раду,
  • позаконских прописа у области безбедности и здравља на раду,
  • општих, посебних и појединачних колективних уговора и општих аката, којима се уређују права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду,
  • општих аката којима се уређују радна места, врста и степен стручне спреме, потребна знања и други потребни услови за заснивање радног односа на тим радним местима,
  • уговора о раду, у делу у којем се уређују права, обавезе запослених и послодаваца у области безбедности и здравља на раду,
  • техничких прописа и националних стандарда, у делу који се односи на безбедност и здравље на раду.

Врсте инспекцијских надзора

Поступак инспекцијског надзора покреће се по службеној дужности и по захтеву странке.

Надзор по службеној дужности, који покреће инспектор на основу Закона о безбедности и здрављу на раду, је кад инспектор утврди или сазна да, с обзиром на постојеће чињенично стање, треба у циљу обезбеђивања безбедног и здравог места за сваког запосленог, да покрене поступак надзора (управни поступак).

Надзор по службеној дужности по обиму може бити редован и контролни надзор код послодавца и надзор поводом дешавања смртне, тешке и колективне повреде на раду.

Надзор поводом захтева странке се покреће на захтев послодавца, на захтев запосленог за интервенцију инспектора, као и поводом захтева за испуњеност прописаних услова из области безбедности и здравља на раду, а у складу са Правилником о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС“, бр. 60/06).

Редован надзор послодавца је свеобухватан надзор над применом прописа из области безбедности и здравља на раду, техничких мера и националних стандарда у делу који се односи на безбедност и здравље на раду.

Контролни надзор обухвата проверу над извршењем решења о отклањању недостатака, које је инспектор донео у претходном поступку надзора код послодавца. Контролни надзор се може вршити и ради увида у примену појединих прописа или института Закона о безбедности и здрављу на раду код послодавца и то у обиму како то утврди руководилац инспекције рада. Контролни надзор може се вршити на захтев послодавца, или на захтев запосленог за интервенцију инспектора.

Поступак инспекцијског надзора
У поступку инспекцијског надзора инспектор рада има право и дужнот да предузима радње, којима се контролишу безбедност и здравље на раду а нарочито хигијена и услови рада, производња, стављање у промет, коришћење и одржавање средстава за рад, средстава и опреме за личну заштиту на раду, опасних материја и друго, као и да:

  • прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију;
  • саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица;
  • прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје, средстава и опрему за личну заштиту, предмете и робу и сл;
  • узима узорке ради анализе, екпертизе и сл;
  • наређује мерења која обавља друга стручна организација, кад послодавац самостално или преко одређене стручне организације врши мерења у одговарајућим областима, а резултати извршеног мерења пружају основ за то;
  • послодавцима, запосленима, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду, као и о мерама чијом применом се обезбеђује извршавање Закона о безбедности и здрављу на раду на најефикаснији начин;
  • у складу са поднетим захтевом послодавца и запосленог или представника запослених обавести о извршеном инспекцијском надзору и утврђеном стању;
  • предузима друге радње за које је овлашћен другим прописом;

Инспектор рада дужан је да изврши надзор одмах, након пријаве послодавца о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева, односно обавештења.

Инспектор рада дужан је да послодавцу, односно запосленом наложи предузимање мера и радњи за отклањање узрока који су изазвали повреде, довели до настанка опасности по безбедност и здравље на раду, односно које могу спречити настанак повреде и умањити или отклонити опасности по безбедност или здравље на раду.

Инспектор рада је дужан да, за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, забрани рад на радном месту код послодавца, а нарочито кад утврди:

  • да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог;
  • да се користи средство за рад на коме нису примењене мере за безбедност и здравље на раду;
  • да се не користе прописана средства и опрема за личну заштиту на раду;
  • да запослени ради на радном месту са повећаним ризиком, а не испуњава прописане услове за рад на том радном месту, као и ако се није подвргао лекарском прегледу у прописаном року;
  • да запослени није оспособљен за безбедан рад на радном месту на ком ради;
  • да послодавац није спровео мере или извршио радње које му је, ради отклањања узрока који доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог, наложио инспектор рада.

Инспектор рада може да наложи да се спроведе и опште призната мера којом се може отклонити опасност при раду или смањити ризик по здравље запосленог, у мери у којој је то могуће.

Покретање прекршајног поступка

У случају да послодавац није обезбедио потребне мере безбедности инспектор рада подноси захтев за покретање прекршајног поступка у случају када послодавац:

  • није обезбедио запосленом обављање послова на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду;
  • није обезбедио запосленом коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду;
  • није покренуо поступак процене ризика за сва радна места у радној околини;
  • није најмање осам дана пре почетка рада, известио надлежну инспекцију рада о почетку свога рада, раду одвојене јединице и свакој промени технолошког поступка, уколико се тим променама мењају услови рада;
  • је запосленима дао на употребу опрему за рад, средство и опрему за личну заштиту на раду или опасне материје без прописане техничке документације на српском језику, за њихову употребу и одржавање, односно паковање, транспорт, коришћење и складиштење;
  • није оспособио запосленог за безбедан и здрав рад,приликом заснивања радног односа или премештаја запосленог на друге послове, или приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад, као и код промене процеса рада који може проузроковати промену мера за безбедан и здрав рад;
  • није одмах а најкасније у року од 24 часа од настанка, усмено и у писаној форми пријавио надлежној инспекцији рада сваку смртну, колективну или тешку повреду на раду, повреду због које запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, као и опасну појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених;
  • није у року, који одреди инспектор рада, предузео наложене мере и отклонио утврђене недостатке, итд.

Такође, инспектор рада подноси захтев за покретање прекршајног поступка и у случају када запослени не примењује прописане мере за безбедан и здрав рад и ненаменски користи средстава за рад и опасне материје.

Висина прописане казне у случају непримењивања прописаних мера за безбедан и здрав рад, а у складу са одредбама Закона о безбедности и здравља на раду, износи:

800.000 – 1.000.000 динара за послодавца – правно лице,
400.000 – 500.000 динара за приватног предузетника и
10.000 – 20.000 за запосленог, који не примењује прописане мере за безбедан и здрав рад (уколико је послодавац обезбедио средства и опрему за личну заштиту на раду (заштитни шлем, заштитни опасач за рад на висини, заштитне рукавице и сл) а запослени исте није користио).